Географска карта - Витепска област (Vitebsk Oblast)

Витепска област административна је јединица првог ранга на северу Републике Белорусије и са површином од 40.100 км² на другом је месту међу белоруским областима. Основана је 15. јануара 1938. као једна од области тадашње Белоруске ССР. На југу је ограничена територијама Могиљовске, Минске и Гродњенске области Белорусије, на северу и истоку су Смоленска и Псковска област Руске Федерације. На северозападу је Даугавпилски округ Летоније, док је на западу граница са Литванијом (Вилњуски и Утенски окрузи).

Административни центар области је град Витепск, а већи градови су још и Орша, Полацк и Наваполацк.

Према подацима пописа становништва из 2009. на подручју области је живело 1.231.000 становника или у просеку 30,7 ст/км². Витепска област је најређе насељени део Републике Белорусије.

Витепска област обухвата површину од 40.100 км² што чини нешто мање од 20% територије Белорусије. Граничи се са руским областима Псковском и Смоленском на северу и истоку, на југу су Могиљовска, Минска и Гродњенска област Белорусије. На западу и северозападу се граничи са Литванијом (Вилњуски и Утенски окрузи) и Летонијом (Округ Даугавпилс).

Рељефом Витепске области доминирају благо заталасано побрђе (које заузима око четвртине територије) и замочварена низијска пространства белоруског Појезерја. Највиши делови су у брдима Витепског побрђа где се налази и највиша тачка области брдо Гаршева са надморском висином од 295 метара. Највеће равничарско подручје је Полацка низија која заузима скоро половину целокупне територије.

Витепска област је подручје са најгушћом речном мрежом у Белорусији, али и са највећим бројем језера. Највећи део области припада басену Западне Двине (око 80% површине) која је уједно и највећа река која протиче територијом ове области, те Дњепра, Њемена и Ловата. Најважније притоке Западне Двине су Усвјача, Обаљ, Полота, Дриса, Каспља, Лучоса, Ула, Ушача и Дисна. На овом подручју свој ток започињу притоке Дњепра Березина и Друт.

На подручју области постоји преко 2,8 хиљада језера од којих су површином највећа Асвејско, Лукомско, Дрјукшјај, Дривјати, Нешчарда, Снуди, Струста и бројна друга.

Клима је умереноконтинентална са доста дугим и хладним зимама и благим и влажним летима. Јануарски просек температура ваздуха се креће између -6,5 °C на западу до -8,5 °C на истоку, док је јулски просек између 17 °C и 18 °C. Годишње се просечно излучи око 600 мм падавина у низијским и око 750 мм у брдским пределима, а највећи део падавина (око 70%) излучи се током летњег дела године. Вегетациони период траје од 180 до 190 дана.

Типичан Витепски пејзаж

Више од трећине територије је под шумама (највише у Полацком и Расонском рејону са преко 50% територије). Главне врсте дрвећа су бели бор и смрча од четинара, те бела бреза, јасика и јова од листопадног дрвећа. Замочварено је око 6% површина.